Abdusetar Nasir je rođen u Bagdadu 1947. godine. Ubraja se u vodeće arapske pisce kratke proze. Zbog jedne priče bio je 1975. uhapšen i mučen. Pušten je zahvaljujući angažovanju svetskog PEN-a, da bi s jednakom drskošću nastavio da dira u teme iz „zabranjenog trougla“ – politike, religije i seksa. Redovne rubrike u listovima i časopisima i brojne polemike koje je vodio donosile su mu popularnost, ali i česte pritiske i zabrane. Kada je 1999, po kazni, postavljen za državnog cenzora, emigrirao je u Jordan. Kasnije je dobio azil u Kanadi, gde je i preminuo 2013. godine. Deset godina pre smrti bio je kandidovan za nagradu „Sultan El Uvejs" koju zovu arapski Nobel
Objavio je preko šezdeset knjiga, među ostalim: Ptica istine, Bagdad (1974), Ljubav vatrenim hicima, Kairo (1985), Put u ljubav, Bagdad (1988), Iz koje sam zemlje, Bagdad (1999), Grabljivac, Bejrut (2000).
