Od pobune izdavača do obnove kulturnih institucija
13.11.2026.
Od pobune izdavača do obnove kulturnih institucija
Načelo: Kultura je javno dobro, a ne politički plen niti predmet tržišne manipulacije.
Misija: Pretvaranje građanske pobune u trajne institucionalne promene, a solidarnost izdavača u organizovanu snagu za obnovu kulturne politike.
Cilj: Redefinisanje društvenog položaja izdavaštva kroz obnovu institucija i unapređenje kulturne politike.
Inicijativa br. 3 zamišljena je kao dugoročna programska platforma koja povezuje građansku odgovornost, profesionalnu solidarnost i konkretne predloge institucionalnih promena, a ne kao protestna ili promotivna akcija.
OSNIVAČKA PORUKA JAVNOSTI
Od pobune izdavača do obnove kulturnih institucija
Nas trojica izdavača koji su inicirali i podržali programe „Naš Sajam“, „ne:Sajam“ i „Sajam knjiga srednjoškolaca Srbije“, Vladislav Bajac, Zoran Hamović i Gojko Božović, pokrećemo Inicijativu br. 3 – otvorenu platformu za obnovu kulturne politike, izdavačke zajednice i institucija javne kulture.
Iskustvo građanske pobune i profesionalne solidarnosti nedavno je pokazalo da otpor može da okupi ljude, ali da su za trajne promene neophodni jasni ciljevi, organizovano delovanje i odgovorne institucije. Zato želimo da energiju pobune pretvorimo u program obnove.
Zalažemo se za očuvanje Beogradskog sajma i preuređenje u savremeni kulturni kompleks namenjen knjizi, filmu, pozorištu, muzici i drugim umetničkim i obrazovnim sadržajima. Poštujući sedamdestogodišnju tradiciju predlažemo nastavak održavanja međunarodnog sajma knjiga na njegovom istorijskom mestu uz oblikovanje inovativnog modela, otvorenog za savremene kulturne programe, međunarodnu saradnju i nove oblike susreta stvaralaca i publike.
Zalažemo se za temeljnu reformu sistema javne podrške knjizi: transparentan otkup za biblioteke, odgovorno finansiranje kapitalnih dela, pojačavanje konkursa za podsticaj stranim izdavačima pri objavljivanju knjiga srpskih autora uz objektivno kvalifikovanje dela, jasne kriterijume vrednovanja izdavačkih programa i inicijativa, kao i ravnopravne uslove za sve učesnike u kulturnom životu.
Tražimo temeljno preispitivanje rada i odluka Ministarstva kulture u prethodnom periodu; tražimo depolitizaciju i departizaciju institucija kulture; tražimo ukidanje crnih lista u institucijama kulture i u medijima, tražimo obnovu književnih i kulturnih programa u javnim bibliotekama i drugim institucijama kulture koji bi bili zasnovani na profesionalnim, stručnim, umetničkim i kulturnim kriterijumima; insistiramo na tome da članovi komisija Ministarstva kulture koji su učestvovali u donošenju odluka zasnovanih na partijskim i političkim kriterijumima, cenzuri i crnim listama izdavača, pisaca i drugih umetnika ne mogu više da budu članovi komisija i radnih tela Ministarstva jer su u svom radu odustali od profesionalnih standarda i stručnih kriterijuma.
Podjednako važnim smatramo obnovu odgovornosti medija prema kulturnoj javnosti, povratak rubrika kulture u svim medijima, razvoj kvalitetnih kulturnih, obrazovnih i informativnih programa, poštovanje profesionalnih standarda. To podrazumeva i konkretne akcije za izmene medijskih zakona i sprovođenje u praksi. Imajući u vidu razmere propagandnog i antikulturnog delovanja televizija s nacionalnim frekvencijama, tražimo preispitivanje postojećih odluka o raspodeli nacionalnih frekvencija i raspisivanje novog konkursa za televizije s nacionalnom frekvencijom, uz propisane uslove o minimumu programa iz oblasti savremene kulture.
Inicijativa broj 3 je poziv na zajednički rad! Obraćamo se izdavačima, piscima, bibliotekarima, prevodiocima, umetnicima, nastavnicima, medijskim stručnjacima, studentima i svim građanima spremnim da svojim znanjem, iskustvom i odgovornošću doprinesu promenama.
Naš cilj nije samo da sačuvamo ono što je nemarom i nestručnošću ugroženo, već da stvorimo ono što nedostaje: institucije od poverenja, pravedna pravila i kulturnu politiku u javnom interesu.
Vladislav Bajac, Zoran Hamović, Gojko Božović
Pročitaj više
Euhenio Lopes Ariasu gost Beograda - Promocija knjige "Identiteti"
09.11.2026.
Geopoetika deo ne:Sajma
16.10.2026.
Ne pristajemo na odsustvo kulture
Kada institucije izgube sposobnost da okupljaju, kultura pronalazi nova mesta susreta. Kada se veliki događaji isprazne od svog smisla, njihovi učesnici mogu da stvore nove oblike zajedništva. Tako je nastala ideja ne:BITEF-a, a iz slične potrebe nastaje i ne:Sajam – kao odgovor izdavača koji ne žele da se odreknu ni svojih čitalaca, ni javnog prostora, ni odgovornosti prema društvu.
Nije ne:Sajam zamena za Beogradski sajam knjiga, niti pokušaj da se jedna velika manifestacija svede na niz prodajnih akcija. Naprotiv, on podseća na festivalski vatromet, na rasute mikro događaje, susrete različitih ideja, jezika, generacija, umetnosti i pogleda na svet. Mreža izdavačkih adresa na kojima knjiga nije roba, već povod za razgovor, kritičko mišljenje i slobodu izražavanja.
Ovog oktobra izdavači izlaze iz uobičajenih sajamskih okvira. Ulica, kulturni centri, Makartova knjižarska galaksija, alternativni prostori i gradski trgovi postaju pozornice jednog razuđenog festivala knjige. Umesto jedne adrese – mnoštvo. Umesto jedinstvenog programa – mnogoglasje. Umesto pasivnog obilaska ulančanih knjižara – poziv na učešće.
Program ne:Sajma povezuje nauku i skepticizam, poeziju i rokenrol, književnost i pozorište, jezičke igre i sećanja. U njemu ima mesta za ozbiljna pitanja, za humor, za eksperiment i za zadovoljstvo zajedničkog čitanja.
Pozivamo vas da od 16. do 18. oktobra budete aktivni učesnici ne:Sajma.
PROGRAM GEOPOETIKE NA ne:SAJMU
Snimanje specijalnog izdanja emisije MOJA POETIKA u kojoj čitaoci preporučuju knjige. Mesto dešavanja je knjižara Geopoetika (Ulica Laze Pačua) u subotu, 17. oktobra od 12 do 15 časova.
Dođite da svi zajedno pokažemo koliko je čitanje važno!
Pročitaj više
Knjiga iznad svega! 30% popusta na naša izdanja od 9. do 24. oktobra
09.10.2026.
Geopoetika na Našem Sajmu i ne:Sajmu
07.10.2026.
Pobunjeni izdavači Srbije organizuju dva oktobarska događaja u dva naredna vikenda na kojima pozivaju čitaoce da biraju knjige i društvo.
Pobunjeni izdavači najpre organizuju manifestaciju Naš Sajam u Dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu od petka 9. zaključno s nedeljom 11. oktobra. Naš Sajam se održava pod sloganom "Izdavači na svom mestu".
Radno vreme Našeg Sajma je od 10 do 20 časova. Pobunjeni izdavači predstaviće na Našem Sajmu svoje nove knjige i razgovarati sa čitaocima.
Svečano otvaranje Našeg Sajma predviđeno je za petak 9. oktobra u 18 časova, kada će naši poznati glumci na sceni u Dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu čitati odlomke iz knjiga pobunjenih izdavača.
Narednog vikenda, u subotu i nedelju 17. i 18. oktobra, pobunjeni izdavači će organizovati ne:Sajam. Zamišljen kao programski događaj i prodajna akcija po sajamskim cenama, ne:Sajam će se održavati na različitim mestima u Beogradu i u drugim gradovima u Srbiji u kojima neki od ovih izdavača deluju.
Ne:Sajam se održava pod sloganom "Izdavači za bolje društvo".
O satnici događaja i o programima pojedinačnih izdavača učesnika ne:Sajma javnost će biti obaveštena u narednim danima.
Učesnici Našeg Sajma i ne:Sajma su izdavači koji prošle godine nisu prihvatili učešće na Beogradskom sajmu knjige, a tu odluku ove godine potvrđuju i oni i događaji koji su usledili. Na Našem Sajmu i u programima ne:Sajma učestvuju: Akademska misao, Albatros Plus, Arhipelag, Besani, Besna kobila, Biblos, Blum, Booka, Bulevar Books, Clio, Evoluta, Fedon, Geopoetika, Heliks, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Makart, Media Sfera, Nojzac/Futura, Partizanska knjiga, Radni sto i Saturna.
"Mala sveska" Milana Ristovića u Parobrodu
05.10.2026.
Ristović izmiruje teme i kontinente, realno i nadrealno, uvezujući ih u celinu detaljnim, toplim, mirnim, nežnim opisima prirode, detinjstva, samoće i ljubavi, prema rečima Vladislava Bajca glavnog urednika Geopoetike. Od Kosova polja i Sombora, preko Krita i Sent Luisa, junaci Ristovićevih priča putuju parobrodima od Konga ka Njujorku i od Marseja ka tunižanskoj lucu Sidi-bu Said...
Milan Ristović(Priština, 1953) redovni je profesor Opšte savremene istorije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Predavao je na doktorskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i bio profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Glavni je urednik Godišnjaka za društvenu istoriju i predsednik Udruženja za društvenu istoriju.
Bavi se istorijom Jugoistočne Evrope u 20. veku, društvenom istorijom Srbije, politikom Nemačke u Jugoistočnoj Evropi, Holokaustom na Balkanu.
Objavio je samostalno ili kao koautor petnaest naučnih monografija, u zemlji i inostranstvu i oko sto pedeset naučnih članaka, studija u domaćim i stranim časopisima.
Geopoetika na Sajmu knjiga u Abu Dabiju
24.09.2026.
Počasni gost Sajma bile su države Balkana, pri čemu je Severna Makedonija bila zemlja u fokusu. Srpski štand, čiji je deo bila Geopoetika, posetio je i ovogodišnji dobitnik Međunarodne nagrade za arapski roman, alžirski pisac Said Hatibi, autor romana „Sarajevsko drvo za ogrev“ (Geopoetika, 2024) i „Kraj Sahare“ (Geopoetika, 2025) , čije je prisustvo izazvalo veliku pažnju medija i čitalaca.
Geopoetika je objavila veliki broj knjiga u prevodu sa arapskog jezika i neke od tih naslova je prezentovala na Sajmu knjiga u Abu Dabiju, kao i svoju ediciju Srpska proza u prevodu, gde je objavljeno preko trideset savremenih srpskih pisaca na engleskom jeziku.
Na Sajmu je održan i panel posvećen stogodišnjici osnivanja Katedre za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Moderirao ga je upravo Said Hatibi koji je vodio razgovor sa prof. dr Draganom Đorđević o studijama arabistike u Beogradu uopšte, a posebno o prevođenju i recepciji arapske književnosti u Srbiji. Prof. dr Dragana Đorđević daje ogroman doprinos, svojim brojnim i izuzetnim prevodima, promociji arapske književnosti u Srbiji.
Pročitaj više
Nagrada "Žan Mone" Georgiju Gospodinovu
07.09.2026.
U objašnjenju predsednika žirija, Žerara de Kortansa, stoji da je roman “Baštovan i smrt” „knjiga svetlosti suprotstavljena crnoj rupi smrti”.
Nagrada “Žan Mone” za evropsku književnost ustanovljena je 1995. godine i dodeljuje se svake godine evropskom autoru za delo napisano ili prevedeno na francuski jezik tokom prethodne godine.
Gospodinovu će nagrada biti uručena na svečanoj ceremoniji 21. novembra, tokom 39. Festivala evropske književnosti.
Pročitaj više
Geopoetika nagrađena za najbolju ediciju na Međunarodnom sajmu knjiga "Trg od knjige" u Herceg Novom
30.07.2026.
Dve književne nagrade za Džulijana Barnsa
16.06.2026.
Slavni britanski pisac Džulijan Barns ovogodišnji je dobitnik Nagrade princeze od Asturije za književnost za 2026. godinu. U obrazloženju žirija ovog prestižnog priznanja, poznatog i kao „španski Nobel“, stoji da Barnsov jedinstveni književni glas već decenijama oblikuje evropsku i svetsku književnost i ističe se njegova sposobnost da sa izuzetnom ironijom, elegancijom i dubokim razumevanjem ljudske prirode istražuje teme sećanja, ljubavi i prolaznosti.
Žiri za dodelu Nagrade Ficdžerald za književnu izvrsnost proglasio je Džulijana Barnsa svojim 15. laureatom. Nagrada je uručena Barnsu na terasi hotela Bel Riv u Žuan le Penu, imanju na Azurnoj obali gde je F. Skot Ficdžerald nekada živeo i pisao. Barns je nagrađen za svoj poslednji roman "Odlazim(o)".
Pročitaj više