Miomir Petrović

Miomir Petrović (1972, Beograd) diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za dramaturgiju. Magistrirao je na Odseku za teatrologiju na FDU, a doktorirao na studijama za interdisciplinarne studije pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu. Radio je kao dramaturg u pozorištu Atelje 212 u Beogradu (1996-1999) i zamenik direktora drame i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (2001-2003). Piše drame i prozu.

Izbor objavljenih dela:

Drame: Vagabun u gradskom vrtu (Scena, 1995), Argivski incident (Jefimija, 1996), Demijurg (Jefimija, 1997), Appendix (Književna reč, 1997), Čopor (Scena, 1998)

Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, Beograd 1997), Pankration (BIGZ, Beograd 1998), Samomučitelj (Prosveta, Beograd 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, Beograd 2001), Arhipelag (Geopoetika, Beograd 2003), Lisičje ludilo (Laguna, Beograd 2005) Staklena prašina (Laguna, Beograd 2006), Lisičino ludilo (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, Beograd 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, Beograd 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, Beograd 2009), Tečni led (Prosveta 2011), Galerijeve vatre (Laguna, Beograd 2011), Miris mraka (Laguna, 2013) i Kuća od soli (Laguna, 2016).