Pred čitaocima je pesnički opus jedne od najvećih živih legendi prošlog i ovog veka; celokupno pedesetogodišnje pesničko stvaralaštvo Boba Dilana. Javnost je po prvi put u prilici da se na jednom mestu uveri u činjenicu da je ovaj kant-autor pre i iznad svega – pisac. Ili nije. Ali, da bi se doneo sud i pojedinačni stav na ovu temu valja poštovati redosled poteza: prvo se Dilanova poezija mora predati na uvid javnosti kako bi mogla da bude i pročitana. Jer, dok se američko izdanje ove knjige nije pojavilo, a povodom i posle dobijanja Nobelove nagrade za književnost, moglo se slobodno reći da Dilan kao književnik ni na engleskom govornom području nije bio kompletno (i valjano) pročitan.
Publika srpskog jezičkog prostora, kao i celog regiona, ima privilegiju da čita Geopoetikino svetski unikatno izdanje koje je u odnosu na originalno američko, dozvolom autora, prošireno propratnim tekstovima koji prethode svakom albumu to jest Dilanovom pesničkom periodu, kao i uvodnim tekstom. Urednici knjige i edicije Notni spisi su sa trideset i jednim mini – esejom, svu ovu liriku obogatili biranim detaljima, kao i uvodom koji se Dilanom bavi prevashodno kao književnikom. Tako je Geopoetikino izdanje Dilanovo stvaralaštvo svojom dodatnom „opremom" smestilo u kulturni i socio-politički kontekst.
Knjiga sadrži skoro tri stotine pesama od kojih se oko stotinu nisu nikada nalazile na Dilanovim albumima. Većina njih se po prvi put pojavljuje u javnosti; nisu postale deo muzike, a nisu nikada ni izvođene. U knjizi su označene kao Dodatne pesme. Sve u svemu, čitalaštvu dajemo na uvid svo bogatstvo jedne pesničke karijere kojoj nema kraja.
Vladislav Bajac
„Umetnost ne živi od odgovora na pitanja, već od pitanja na koja nema odgovora... Dilan je svojim pesmama opisao, obeležio i u velikoj meri definisao 20. vek, ali dobrim delom i 21. vek. Ako je tako, a jeste, onda ni večnost nije daleko."
Zoran Paunović
„Pulicerova nagrada za ogroman doprinos popularnoj muzici i američkoj kulturi obeležen liričnim kompozicijama izuzetne poetske snage."
Iz obrazloženja žirija Pulicerove nagrade 2008.
„Nobelova nagrada se dodeljuje zbog stvaranja novih poetskih izraza unutar velike američke pesničke tradicije… Dilan može i trebalo bi da bude čitan kao veliki pesnik engleske (jezičke) tradicije… To je poezija za slušanje."
Iz obrazloženja komiteta Nobelove nagrade za književnost 2016.
Bob Dilan (1941, Dulut, Minesota), stigao je u Njujork u jesen 1961. godine, kao anonimni mladi pevač po imenu Robert Alen Zimerman. Ubrzo je, nakon niza nezapaženih nastupa po klubovima u Grenič Vilidžu, shvatio da ga oponašanje Vudija Gatrija i sličnih folk heroja neće daleko odvesti, te da novo vreme koje se upravo rađalo traži novu muziku i, iznad svega, nov pesnički glas. Taj glas je prvi put progovorio 1962. godine, na albumu nazvanom jednostavno Bob Dilan. Do danas, objaviće još trideset sedam studijskih albuma, i na njima - osim muzike koja je svet činila boljim - u vinil urezati jedan od najznačajnijih i najuticajnijih pesničkih opusa u američkoj književnosti druge polovine dvadesetog i početka dvadeset prvog veka. Vrednost tog opusa ozvaničena je Nobelovom nagradom za književnost koja je Dilanu dodeljena 2016. godine. Književni ugled Boba Dilana temelji se i na knjizi eksperimentalne proze pod naslovom Tarantula (1971), kao i na memoarskom delu Hronike (2004), (Geopoetika 2005, 2017).
