„Čovek nije izmislio grad, pre će biti da je grad stvorio čoveka i njegove navike. Urbanost izvorno proističe od latinske reči za grad. Moguće je da je grad, kakav poznajemo, potekao iz Azije između šestog i prvog milenijuma pre Hrista. Ideja o gradu je, međutim, dostigla svoj vrhunac u Grčkoj sa gradom-državom ili polisom, onim što je Aristotel nazvao „zajednički život radi plemenitog cilja“. U Rimu, osnivaču Rimskog carstva, grad, sam Rim, prvobitno podignut bez plana i reda, rastao je dok se nije pretvorio u model drugim gradovima stvorenim prema njegovom liku i obličju.
Čovek koji je mislio da je stvorio grad, mnogo puta ga je, međutim, rušio. Po legendi, Neron je zapalio Rim, ali Rim je Večni grad. Druge gradove, kao što su Berlin i Havana, uništili su ratovi ili nemarnost njihovih vladalaca. Havana, naime, izgleda kao razrušen grad, ne iz vazduha kao Berlin, već iznutra. Berlin je, međutim, kao stari Rim posle požara, rekonstruisan, dok Havana čuva svoju čudnu lepotu u ruševinama. Kao Horacije, dakle, kažem da me ruševine neće zastrašiti.
Tako sam u drugim gradovima tražio sjaj koji je imala Havana.“
Giljermo Kabrera Infante, iz Predgovora Pohvala gradu.
Ovako piše zaljubljenik u gradove, Kubanac G. K. Infante koji je drugu polovinu svog života (1929–2005) proveo u Londonu. Otud ovaj grad i zauzima polovinu prostora ove knjige. U njemu je Kabrera ostvario i najveći deo svoje karijere, objavivši „svog Uliksa“ – čuveni roman Tri tužna tigra, kao i političke eseje Moja Kuba.
Ovaj bivši kubanski diplomata, miljenik a potom oponent vlasti, autor je scenarija (pod pseudonimom Giljermo Kain) kultnog filma Vanishing Point iz 1971, kao i manje znanog Wonderwall, u kojem je sarađivao s Džordžom Harisonom. Inače je bio poznanik svih Bitlsa (o kojima i piše).
Vrsni lingvista i eksperimentator u jeziku, Infante nas kao saučesnik i svedok vodi i u Pariz, Brisel, Madrid, Veneciju, Njujork, Las Vegas, Majami, Rio de Žaneiro...
Iako je pripadao Markesovoj generaciji latinoameričkog buma, ovu etiketu je odbijao. No, svoj talenat nije mogao da ospori.
Laureat je Nagrade Servantes 1997, koju je dobio iz ruku španskog kralja Huana Karlosa.
Giljermo Kabrera Infante (Hibara, Kuba, 1929. – London, 2005) jedan je od najznačajnijih i svakako najoriginalnijih latinoameričkih pisaca. Dobitnik je ugledne književne nagrade Migel de Servantes 1997. godine.
Vrlo rano počinje da se interesuje za književnost i film. Studira novinarstvo u Havani, piše filmsku kritiku u časopisu Karletes. Godine 1951. osniva značajni kulturni dodatak „Lunes” u listu Revolusion. Godine 1962. odlazi u Brisel kao kubanski kulturni ataše. Udaljava se od kubanskog režima i od 1965. živi u Evropi, u egzilu, prvo u Madridu, a zatim, sve do smrti, u Londonu.
Posle prve knjnige priča, Asi en la paz como en la guerra (Kako u miru, tako i u ratu, 1960), napisao je svoje najpoznatije delo, roman Tres tristes tigres (Tri tužna tigra), koji je 1964 dobio nagradu Biblioteca breve izdavačke kuće Seix Baral. Sledi Vista del amanecer en el tropico (Pogled na svitanje u tropima, 1974), zatim eseji: (1975), Exorcismos de esti(l)o (Egzorcizmi stila, 1976), roman La Habana para un infante difunto (Havana za pokojnog infanta, 1979), na engleskom: Holy Smoke (Sveti dim, 1985), zapisi, eseji i sećanja Mea Cuba 1993, romani Delito por bailar el chachacha (Zločin zbog plesanja čačača, 1995), Ella cantaba boleros (Ona je pevala bolero, 1996), eseji Vidas para leerlas (Životi za čitanje, 1998) i El libro de las ciudades (Knjiga o gradovima, 1999), priče Todo esta hecho con espejos; cuentos casi completos (Sve je učinjeno sa ogledalima, gotovo sabrane priče, 1999) i posthumno objavljeni roman La ninfa inconstante (Nepostojana nimfa, 2008).
Napisao je niz tekstova o filmu, objavljenih u knjigama Un oficio del seglo XX (Zanat XX veka, 1973), Arcadia todas las noches (Arkadija svake noći, 1995), Cine o sardina (Bioskop ili sardine, 1997). Pisao je filmska scenarija od čega je najpoznatiji Vanishing Point (Tačka nestajanja, 1971).
Havana i sećanja na život u njoj, film, književnost, politika, jezik...stalne su teme Giljerma Kabrere Infantea. U svim žanrovima u kojima se ogledao, odlikuje ga originalna kombinacija erudicije i kolokvijalnog jezika, humora, kalambura, muzike kao teme i muzikalnosti samog teksta. Jedan je od glavnih predstavnika takozvanog latinoameričkog buma.
