Jedinstveni manifest Dalaj-Lame (Tenzin Gjatso), 14. po redu vrhovnog tibetanskog verskog i političkog poglavara, o sadašnjem čovečanstvu kome nedostaje saosećanje i moralna odgovornost. Dodeljivanje Nobelove nagrade za mir 1989. (a čiji je novčani deo, kao i svaki drugi dobijeni novac, razdelio drugima) poslužilo mu je samo kao veći megafon kojim se još dalje i šire čula njegova vizija o boljem svetu, mapa puta u budućnost koja, uz sve više sledbenika, u praksi pokazuje da je moguća.
Njegov dugogodišnji prijatelj Danijel Goleman, psiholog i naučni kolumnista Njujork tajmsa, autor svetski čuvene knjige Emocionalna inteligencija, na nagovor samog Dalaj-Lame, latio se pisanja knjige (koja nije biografija), o ovom futuristi i vizionaru, citirajući i interpretirajući njegov plan pretvaranja ličnog unutrašnjeg saosećanja pojedinca u spoljašnje, ka drugima. Reč je o vrlo razumljivim, ostvarivim načinima prevazilaženja granica teritorija, religija, nacija, ka smanjenju jaza između bogatih i siromašnih, spasavanju planete Zemlje, zameni nasilja dijalogom, učenju novih generacija empatiji. Ovaj veliki duhovnik milionima ljudi obraća se kao običan čovek koji koristi lični šarm, duhovitost, skromnost i nekonvencionalnost. Tom običnošću zbunjuje koliko i gradi bezrezervno poverenje u svoju plemenitu dobronamernost. „Dalaj-Lama spada u krajnje retke javne ličnosti koje danas uživaju veliku popularnost i divljenje, a koje svojim likom i delom predstavljaju primer duševnosti i dostojanstva. Retke su poznate ličnosti, ako ih uopšte i ima, koje mogu da se podiče takvim moralnim integritetom i takvom snagom karaktera... Gde god se pojavi, gomila ljudi hrli da ga vidi i čuje, neretko dupke puneći čak i fudbalske stadione.
Dalaj-Lama već decenijama putuje po svetu i susreće se s ljudima svih mogućih profila, društvenih staleža i svetonazora. Među ljudima s kojima redovno dolazi u dodir jednako ima sirotinje koja živi u potleušicama po favelama od Sao Paola do Soveta i šefova država i naučnika nobelovaca. On vidi jedinstvo čitavog čovečanstva i ne gubi se u razlikama koje razdvajaju nas ovde od njih tamo. Problemi s kojima se suočava ’naš ljudski rod’, kako voli da kaže, globalni su i ne priznaju granice.“
Danijel Goleman
Danijel Goleman (1946) pisac je, psiholog i naučni novinar. Studirao je na Berkliju, doktorirao psihologiju na Harvardu, gde je bio i profesor. Proveo je neko vreme u Indiji proučavajući drevne psihološke sisteme i meditativne psihološke prakse azijskih religija. Dvanaest godina je pisao za Njujork tajms o bihevioralnim naukama i nauci o mozgu. Dobitnik je Nagrade za životno delo Američke psihološke asocijacije i član je Američke asocijacije za unapređenje nauke. Dva puta je nominovan za Pulicerovu nagradu za novinarstvo. Kopredsednik je Konzilijuma za istraživanje emocionalne inteligencije na Univerzitetu Ratgers i jedan je od osnivača Udruženja za akademsko, socijalno i emocionalno usavršavanje u Centru za obrazovanje dece na Univerzitetu Jejl (sada na Univerzitetu Ilinois u Čikagu). Redovno održava predavanja profesionalnim i stručnim grupama, biznis publici kao i na univerzitetima, a jedno je održano i u Beogradu 2015. godine. Organizovao je brojne razgovore između Dalaj-Lame i različitih naučnika čije je sadržaje kasnije preneo u neke od svojih knjiga (Destruktivne emocije 2003, Geopoetika 2004). U svojoj bibliografiji bavio se i temama samoobmanjivanja, kreativnosti, transparentnosti, meditacije, socijalne i emocionalne inteligencije i ekološke svesti.
Autor je velikog broja knjiga od kojih je najveća priznanja dobio za Emocionalnu inteligenciju (1995, Geopoetika 1997) koja je godinu i po dana bila bestseler Njujork tajmsa, i koja je prevedena na preko četrdeset jezika; Socijalna inteligencija (2006, Geopoetika 2007), Ekološka inteligencija (2009, Geopoetika, 2010), Fokusiranost (2013, Geopoetika 2015), Sila dobrote (2015, Geopoetika 2016).
