Vesti

Jurij Bujda dobitnik najprestižnije ruske nagrade "Velika knjiga"

08.12.2023.

Jurij Bujda je našoj čitalačkoj publici poznat po knjigama „Otrov i med“ i „Modra krv“, objavljenim u izdanju „Geopoetike“, kao i po pričama objavljivanim u časopisima i antologijama. Na dodeli nagrade, Bujda je rekao da književne nagrade nimalo ne utiču na vrednost književnost dela, ali da „skreću pažnju na to da književnost postoji“. Nagradu „Velika knjiga“ Bujda je jednom već dobio za roman „Lopov, špijun i ubica“.

Predsednik žirija Književne akademije Velika knjiga,  direktor državnog muzeja koji nosi ime V. I. Dalja, Dmitrij Bak, svečanost dodele započeo je rečima Tomasa Mana o tome da se promene vremenom habaju. Rekao je, takođe, da se nekadašnji odnosi umetnosti i stvarnosti sada dovode u sumnju, a da se novi odnosi tek formiraju, i izrazio nadu da će ovogodišnji dobitnici nagrade „Velika knjiga“ barem u izvesnoj meri odgovoriti na pitanje kako se ti odnosi formiraju.

Nagrada “Miloš N. Đurić” za najbolji prevod u 2023. Jasmini Jovanović za “Vremensko sklonište”

07.12.2023.

Pohvaljene su i prevoditeljke naših izdanja Marija Joanna Stojadinović za prevod s bugarskog knjige "Granica" Kapke Kasabove u kategoriji proze i Ana Stefanović za prevod s engleskog knjige "Kraljice ratnice i tihe revolucionarke" Kejt Mos u kategoriji humanistike/esejistike.

Žiri je radio u sastavu: Mila Gavrilović, Vesna Stamenković, Marko Čudić (predsednik), Vladimir D. Janković i Novica Antić.

Još jedan događaj koji upotpunjava ovu izuzetno uspešnu godinu Geopoetike – nakon što smo dobili Nagradu novinara za izdavača godine na Sajmu knjiga, sada je prevod knjige u izdanju Geopoetike dobio najprestižniju nagradu za najbolji prevod – “Miloš N. Đurić”. Jedna knjiga je nagrađena, a dva naša izdanja pohvaljena, te smo tako zaokružili blistavu prevodilačku godinu. Uz čestitke prevoditeljkama i uz ponos što smo još jednom osvojili ovu nagradu i to baš u godini kada obeležavamo 30 godina postojanja, Geopoetika želi ovom prilikom posebno da istakne rad lektorke Marije Lazović, koja je skoro svih 30 godina sa nama i koja svih tih godina svojim zadivljujućim znanjem, odgovornošću i prilježnošću daje nemerljiv doprinos kvalitetu naših izdanja.

Geopoetika otkupila prava za novi roman Pola Ostera

05.12.2023.

Pored ove knjige, otkupili smo prava i za knjigu “Bloodbath Nation”, ali i prava za obnavljanje “Njujorške trilogije” i “Sanset Parka”. Srpsko izdanje romana “Baumgartner” očekujemo do leta 2024. godine.

Geopoetika je ekskluzivni izdavač Pola Ostera za srpski jezik, a u planu su nam i reizdanja drugih starijih naslova ovog autora.

Geopoetika otkupila prava za novi Murakamijev roman "Grad i njegove nestalne zidine"

01.12.2023.

Kao i uvek do sada, roman prevodimo direktno sa japanskog jezika, a ne sa engleskog - kako je to često slučaj u regionu. Knjigu prevodi Divna Glumac, a ona će se u rukama naših čitalaca naći na proleće 2024!  
Knjiga “Grad i njegove nestalne zidine” zvanično je u Japanu objavljena u aprilu ove godine i izazvala je veliku senzaciju među Murakamijevim obožavaocima. Priču koja je inspiracija i baza za ovaj roman, Murakami je počeo da piše davne 1980. godine kao mlad pisac, da bi posle 40 godina za vreme korone odlučio da joj udahne novi život i pretvori je u roman koji je konačno završio u decembru 2022. godine.

Odlomci iz knjige "Februar 33" Uvea Vitštoka na Radio Beogradu 3

20.11.2023.

Knjiga dokumentarističke proze Uvea Vitštoka “Februar 33” govori o dešavanjima u februaru 1933. godine, mesecu nakon kojeg su nacisti od Nemačke, a nešto kasnije i čitave Evrope, napravili pakao. 

Vitštok najveći deo teksta posvećuje slavnim nemačkim umetnicima koji se, februara 1933. godine, još uvek nalaze u Berlinu. Tu su Tomas Man i Hajnrih Man, tu je Gotfrid Ben, tu je Erih Marija Remark, tu su slavni izdavači i slavni slikari, tu su heroji iz Prvog svetskog rata, tu je blistavi Berlin, ali i onaj tužni Berlin koji trpi posledice poraza iz Velikog rata. 

Odlomke čita Aleksandar Božović. Emisiju su uredili Olivera Gavrić, Ivan Milenković i Olivera Nušić

Promocija knjige “Kronika sretnih trenutaka/Odlomci iz ludih osamdesetih” Snježane Banović u Beogradu

09.11.2023.

Ne propustite priliku da čujete autorku, koja vas vodi na putovanje kroz lude i prelomne osamdesete. Ova knjiga lako od lične priče postaje hronika jednog vremena u zemlji koje više nema. Opisujući zvuke novog talasa, škripu pozorišnih dasaka, kao i celokupnu kulturu Zagreba i Jugoslavije osamdesetih godina prošlog veka, autorka čini ovu knjigu privlačnom za sve generacije, od bejbi bumera do generacije Z. Otkrivajuće, zanimljive priče o plejadi poznatih i važnih likova nude i odgovor na pitanje - kako je počelo i zašto nam se desilo sve što nam se desilo. Ovo je knjiga o slobodi, o umetnosti, o pravim vrednostima, o novinarstvu, o politici, o društvu, ali i o ljubavi. Neke Azrine pesme od sada ćemo drugačije da čujemo...

*Autor fotografije Snježane Banović: Anto Magzan

Otvoreno pismo Ministarstvu kulture povodom izostajanja mera kulturne politike u izdavaštvu

10.11.2023.

Početkom ove godine, pre nego što su raspisani konkursi za podršku savremenoj kulturi, održan je sastanak predstavnika izdavačkih grupacija i Ministarstva kulture. Iako su izdavači, na osnovu analize stanja u kulturi i neophodnih mera kulturne politike, predložili i obrazložili obuhvatan program kulturne politike u izdavaštvu, Ministarstvo kulture je, umesto suštinskih, unelo samo kozmetičke promene u konkurse namenjene podršci izdavaštvu i književnim programima.

Otuda Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), pre nego što se u narednim nedeljama raspišu konkursi za podršku kulturi u 2024. godini, još jednom podseća na zahteve izdavačke zajednice, jer su oni u najboljem kulturnom i društvenom interesu.
 
1. Republički otkup knjiga

• Zahtevamo da budžet za Otkup knjiga bude udvostručen, jer je postojeći budžet prevaziđen i nedovoljan
• Zahtevamo proširenje sastava Komisije za Otkup knjiga na 7 članova različitih orijentacija i oblasti. Predlažemo da se Komisija proširi ljudima koji su stručnjaci – iz oblasti književnosti za decu, humanističkih nauka, srpske i svetske književnosti, kao i iz likovne i grafičke oblasti (oprema knjige)
• Zahtevamo transparentno objavljivanje spiska kandidata za članove Komisije, kako bi se na vreme ukazalo na eventualne propuste ili sukob interesa
• Zahtevamo da rad Komisije bude javan
• Zahtevamo da rabat za Otkup bude umanjen sa 40% na 30%
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo prva izdanja knjiga objavljenih u godini Otkupa
• Zahtevamo da na Otkupu mogu učestvovati samo publikacije koje su odštampane u godini na koju se odnosi Otkup
• Zahtevamo da se kriterijumi, procedura i rad Komisije regulišu Pravilnikom o Otkupu, odnosno Pravilnikom o radu Komisije
• Preporučujemo da Otkup knjiga bude organizovan dva puta u toku jedne godine, predlažemo da to budu maj i oktobar.

2. Ravnomernija raspodela sredstava za kapitalne i prevodilačke projekte

• Zahtevamo uvećanje sredstava koja se dodeljuju za kapitalna izdanja i za prevođenje dela srpske književnosti na druge jezike
• Zahtevamo ravnomernost u raspodeli sredstava koja mora važiti za čitavu teritoriju Srbije, bez favorizovanja bilo koje političke posebnosti, ideološke orijentacije ili geografske celine.

3. Obavezni primerak i CIP

• Zahtevamo promenu Zakona o obaveznom primerku publikacija, u skladu s međunarodnim standardima i preporukama Uneska i Saveta Evrope, uz smanjenje broja obaveznih primeraka koje izdavači dostavljaju Narodnoj biblioteci Srbije i Matici srpskoj.
• Predlažemo umanjenje cene CIP-a ili kompenzaciju na osnovu broja dostavljenih obaveznih primeraka.

4. Sajam knjiga u Beogradu

• S obzirom na izmenjene okolnosti, predlog se nalazi u posebnom zahtevu koji je dodatak ovom pismu.

5. Međunarodni sajmovi knjiga

• Zahtevamo da se obezbede dodatna sredstva Ministarstva koja će pokrivati učešće na međunarodnim sajmovima, pre svega na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Bolonji svake godine, uz mogućnost još jednog svetskog sajma godišnje, odabranog po aktuelnoj potrebi.
• Zahtevamo da se obezbede sredstva za nacionalni štand Srbije i obavezno učešće na regionalnim sajmovima knjiga: Zagreb, Podgorica, Sarajevo, Banjaluka.

6. Reprezentativnost udruženja

• Zahtevamo da se obnovi status reprezentativnih udruženja u izdavaštvu.

7. Unapređenje i zaštita izdavaštva

Predstavnici UPIS-a predlažu da se hitno započne rad na sledećim oblastima unapređenja i zaštite izdavaštva:

- digitalna transformacija
- rešenje problema piraterije
- priprema Zakona o izdavaštvu.

Dajući ove konkretne i ostvarljive predloge, UPIS smatra da je neophodno pokrenuti javni dijalog o kulturnoj politici u izdavaštvu kao posebno važnoj i, pokazalo se, veoma vitalnoj grani savremene kulture. Takav dijalog nije samo u interesu izdavaštva nego i u interesu ukupne savremene kulture i društva.
Udruženje profesionalnih izdavača Srbije obaveštava Ministarstvo kulture da će, zajedno s drugim asocijacijama izdavača, pisaca i prevodilaca, organizovati rad neformalne nadzorne grupe sačinjene od predstavnika izdavača. Nadzorna grupa će pratiti proces rada komisija zaduženih za pojedine konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture i izveštavati o rezultatima usvajanja naših predloga.
Rad ove grupe odnosiće se na sve javne aktivnosti i konkurse koji su vezani za izdavaštvo.

Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.

Saopštenje Udruženja profesionalnih izdavača Srbije povodom rušenja i preseljenja Beogradskog sajma

10.11.2023.

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) pozdravlja široki front institucija, udruženja i pojedinaca koji su podigli svoj glas protiv nastavka pustošenja Beograda i njegovih kulturnih dobara. 
Primer planskog nestanka Beogradskog sajma knjiga sa urbanističke mape glavnog grada pokazuje svu upornost vlasti i nezasitog investitorskog lobija u pokušaju da se falsifikatima, manipulacijama, demagogijom, ukratko – političkim potezima na ivici kriminala, izbriše postojanje prošlosti i budućnosti i pravo na kulturni kontinuitet.
UPIS, kao esnafska izdavačka institucija, posebno naglašava nedopustivu ignoranciju donosilaca političkih odluka i njihovog sprovođenja na nivou republike i grada, a u ime arhitektonske i inženjerske struke, koja nije ni konsultovana, da se izmeštanjem Beogradskog sajma, 66 godina tradicije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga – baci na poljanče za pikanje fudbala. 
Nemušti planovi različitih nivoa prikazuju se građanima samo zarad zamućivanja suštinskih ideja koje stoje iza njih: razgraničavanje parcela hale 1 Beogradskog sajma od ostatka prostora pokušaj je da se sve druge hale sajma odvoje od prve, iako su jedinstvena arhitektonska celina, te da se time legalizuje i njihovo rušenje. 
Priče oko toga da su svi važni sajmovi (knjiga) van centara gradova, pa i samih gradova, čista su neistina. Pariski Salon knjige je u centru prestonice, Londonski sajam je vraćen u Olimpiju – srce Londona, Pekinški sajam knjiga je takođe, posle neuspešnih godina ’provoda’ na livadi vraćen u okvire centralnih prstenova grada… Da, postoje i sajmovi knjiga van gradova, ali iz potpuno drugih razloga tamo postavljeni i tehnički i logistički savršeno organizovani (Lajpcig, Teheran, Kairo itd.). Ali valja primetiti da je Beogradski sajam knjiga jedan od najvažnijih među već pomenutim u Evropi (dugo je bio odmah iza Frankfurtskog) i da je taj argument softverski izuzetno važan. Ako bismo prešli na druge kontinente, samo bismo proširili iste primere: Njujorški sajam knjiga održava se u srcu Menhetna, ne u preriji, a sličan je slučaj i sa Kanadom – Kvebek i Toronto, kao i azijskim sajmovima knjiga.
UPIS smatra da su stručnjaci različitih vrsta u svom protivljenju ovom razaranju kulturnog nasleđa izrekli već dovoljno argumenata. Naš zadatak je da podsetimo javnost na čitaoce koji nisu samo kupci knjiga, već naslednici duhovnih vrednosti koje im izdavači donose. Čitaoci i posetioci upravo završenog Sajma knjiga su se kroz medije vrlo jasno izjasnili protiv rušenja i preseljenja ovog Sajma. U demokratski uređenoj državi, njihov glas, čak i bez ikakvog obrazloženja, bio bi dovoljan da ga nadležni organi poštuju i dosledno primene. 
Kao jedan od najmasovnije posećenih sajmova u toku godine, Međunarodni beogradski sajam knjiga, na mestu na kojem je, kolevka je održavanja naših estetskih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Ne treba da bude i njihov grob. 
Časni posao izdavača je da stvaraju knjige, a ne da učestvuju u njihovom uništavanju.

Upravni odbor Udruženja profesionalnih izdavača Srbije
Beograd, 10.novembar 2023.

Roman „Knjiga o bambusu“ Vladislava Bajca objavljen u Turskoj

10.11.2023.

Reč je o kultnoj knjizi ovog autora koja se i posle više od 30 godina od njenog prvobitnog izdanja i dalje objavljuje u Srbiji i svetu. Svojevremeno je ovaj naslov dve hiljaditih bio uvršten među dvadeset i pet najboljih romana decenije. Ovo je njegov jedanaesti jezik i sedamnaesto izdanje van Srbije. 

Bajac je nedavno u Istanbulu na književnom festivalu ITEF predstavio publici roman u razgovoru sa književnom kritičarkom Ajčom Čakmak, koja je Knjigu o bambusu opisala kao „remek-delo“, a autora kao „živu legendu“. 

Bajcu je na turskom jeziku pre nekoliko godina objavljen i roman Hamam Balkanija u izdanju kuće Abis, a u prevodu Ajle Hafiz-Kučukuste. Predstavljanje ove knjige imao je u Ankari i Istanbulu.

„Čaj na Zamaleku“ Borisa Miljkovića na arapskom jeziku

10.11.2023.

Ova knjiga, koju je Geopoetika objavila 2002, iste godine je dobila i Nagradu „Isidora Sekulić“.

Geopoetika je, inače, nedavno objavila i najnoviji Miljkovićev roman Duboka nostalgija.