Vesti

vesti

Vesna Goldsvorti dobitnica nagrade „Momo Kapor“ za roman „Gvozdena zavesa“

11.03.2022.

U obrazloženju žirija između ostalog stoji: "Čuveni Kaporov roman Zoe lepo se simbolički rimuje sa Gvozdenom zavesom jer su oba romani o ljubavi, o istoku i zapadu, o epohi te ode velikom gradu (Njujorku odnosno Londonu). Politički teška vremena su okvir za veliku književnost."

Nagrađeni roman "Gvozdena zavesa" svetsku premijeru je imao u srpskom prevodu u izdanju Geopoetike.

Nagrada "Momo Kapor" biće uručena 8. aprila u Beogradu.

Pročitaj više
vesti

Popust u Geopoetici - Ženski glasovi menjaju svet!

03.03.2022.

Upravo zbog toga 30% popusta na sva izdanja Geopoetike kupljena u našoj knjižari i preko našeg sajta u periodu od petka, 4. marta do utorka, 8. marta. 

Geopoetikin ženski drim-tim predvođen Sali Runi, Vesnom Goldsvorti, Katjom Perat, Zvonkom Gazivodom i Brankom Krilović čeka da vas povede u neslućenu avanturu!

Pročitaj više
vesti

Geopoetika na Sajmu knjiga u Novom Sadu!

03.03.2022.

Sva naša dostupna izdanja za vreme trajanja sajma od 3. do 10. marta možete kupiti po posebnim cenama.
Vidimo se, dragi Novosađani!

Pročitaj više
vesti

Popust 30% u Geopoetici povodom Dana zaljubljenih

09.02.2022.

Pročitaj više
vesti

Stogodišnjica romana “Uliks” Džejmsa Džojsa

02.02.2022.

Danas je teško zamisliti da „Uliksa“, u vreme kad je napisan, nijedna izdavačka kuća nije želela da objavi, ali to je bio scenario s kojim se suočavao Džojs u potrazi za izdavačem. Konačno, na Džojsov 40. rođendan (Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. godine u Ratgardu), knjigu je objavila mala (danas čuvena) pariska knjižara „Šekspir & kompani“ u vlasništvu Silvije Bič. Dogovor je bio postignut godinu dana ranije, ali je sam Džojs odlagao objavljivanje, jer  zbir cifara u godini 1921 iznosi 13, što je po njemu bio loš predznak za knjigu.  

Proslava stogodišnjice romana je uveliko u toku, uključujući posebna izdanja romana, aukcije i izložbe. Izdavačka kuća „Tornvilou pres" izdala je Uliksa u tri formata: serijal, kao što je knjiga prvobitno bila objavljena, četvorotomno kolekcionarsko izdanje i video serijal u kojem roman čitaju velikani pozorišne scene.

Stogodišnjica objavljivanja romana biće proslavljena i kroz dve velike izložbe u Dablinu: u Hatington biblioteci izložba posvećena Džojsovom Dablinu i u Rensom centru na kojoj će biti predstavljeno 150 retkih predmeta koji osvetljavaju ulogu žena tokom stvaranja ovog remek-dela.

Pročitaj više
vesti

Roman "Gvozdena zavesa" Vesne Goldsvorti premijerno u Srbiji i na Radio Beogradu

17.01.2022.

Pročitaj više
vesti

Zlatni globus japanskom filmu "Povezi me"

12.01.2022.

Pored brojnih filmskih nagrada, “Povezi me” je dobitnik i Nagrade za najbolji scenario u Kanu, a naš priznati filmski kritičar Miroljub Stojanović, uvrstio ga je u izbor pet najboljih filmskih ostvarenja u 2021. godini.

Pročitaj više
vesti

"Čajna Dejli" objavile tekst o Klubu čitalaca kineske književnosti u Srbiji

05.01.2022.

Reč je o najvećem kineskom listu koji izlazi na engleskom jeziku i koji ima svoja predstavništva u većim kineskim gradovima, ali i u Njujorku, Vašingtonu, Londonu i Katmanduu. Namenjen je prvenstveno stranim diplomatama, strancima koji žive u Kini, turistima.

 

Pročitaj više
vesti

"Bajni svete, gde si ti" i "Špijun iz prvog lica" među deset najboljih u Srbiji

05.01.2022.

Pročitaj više
vesti

Nobelovac Orhan Pamuk povodom objavljivanja srpskog izdanja – prvog prevoda u svetu njegovog najnovijeg romana "Noći kuge"

29.12.2021.

Oni koji su čitali moje ranije knjige u izdanju Geopoetike, kao što su Tiha kuća  i Bela tvrđava znaju da u njima postoje delovi koji se bave kugom. Svaki put kada bih završio neki roman, pitao sam se zašto ne bih sada napisao moj roman o kugi i sebi sam odgovarao da nisam još uvek spreman, jer treba puno da istražujem. Trebalo mi je 35 godina psiholoških priprema i istraživanja da bih počeo da pišem ovaj roman. U početku sam želeo da napišem istorijski roman koji se odigrava za vreme kuge u vreme Osmanskog carstva. Noći kuge su upravo roman o tome. U stvari želeo sam da napišem roman koji obrađuje više egzistencijalističkih tema, kao što su – individulanost, vera, otpor, strah od smrti. Te teme vodile su me ka temama poput orijentalizma i fatalizma. Orijentalizam je pojam nastao u zapadnom svetu pokušavajući da objasni svet muslimana. Skoro  dvadeset godina sam želeo da napišem roman u kojem bih se borio protiv predstavljanja muslimana kao fatalista. Onda sam priču razvijao i čitao sve više i više i shvatio da je ono što bi roman o kugi činilo zanimljivim jeste politička mera uspostavljanja karantina. Čitao sam puno o raznim epidemijama kuge i postavio sam svoj roman u period koji je poznat pod nazivom Treća svetska pandemija kuge, koja je počela 1894. Posle puno istraživanja, početak svog romana sam bazirao na stavu da uspostavljanje karantina svaku vladu čini više autoritarnom. Postojali su mnogi pisci koji su pre mene pisali o kugi. Jedan od njih je svakako Alber Kami sa svojim romanom Kuga koji sam ja čitao kada sam imao 20 godina. Najznačaniji delo o kugi je ono Danijela Defoa Godina kuge. Toliko se divim telantu Danijela Defoa i njegovom razmišljanju i imaginaciji o ljudskoj prirodi. On je toliko pažnje posvetio ljudskim reakcijama kada je kuga vladala. Treća knjiga je autora Aleksandra Manzonija Zaručnici, italijanski klasik u kojem je samo 30 strana o kugi, ali je to najrealističniji deo o kugi ikada napisan. 

Tako sam ja dugo pisao ovaj roman i baš kad sam mislio da ga završim…Bam! U martu 2020. počela je ova pandemija. Bio sam tada u Americi i 15. marta panično sam otišao na aerodrom i vratio se u Istanbul. Trebalo mi je onda deset meseci da završim knjigu. Četrdeset godina sam se pripremao da napišem knjigu čija je radnja postavljena u vreme epidemije i baš u trenutku kada je trebalo da završim roman, dešava se pandemija. I onda sam se uplašio da će svi reći: Pa on je pisao ovaj roman nakon što je počela pandemija izazvana  korona virusom. Da bih izbegao te optužbe ili da bih samo obavestio čitaoce da pišem taj roman već tri ili četiri godine u to vreme napisao sam članak  za  Njujork Tajms.

Ova knjiga je objavljena u Turskoj u martu ove godine i u međuvremenu sam dao mnogo intervjua i imao mnogo press konferencija u Turskoj  i uvek sam dobijao pitanje – Kakva je razlika u reakciji ljudi u vreme epidemije kuge o kojoj pišete u romanu i naše reakcije na korona virus danas. Ima sličnosti, kao odbijanje, neproverene teorije, antimedicinsko raspoloženje, antivladino raspoloženje, uz činjenicu da vlast postaje sve autoritarnija zbog nametanja pravila karantina i to je univerzalno za pandemiju u svim vremenima. S druge strane, govoreći o  razlikama u reakcijama - u Srednjem veku ljudi nisu znali da čitaju i pišu, nisu bili obrazovani, ništa nisu mogli da razumeju. Informacije su bile tako ograničene, ljudi su umirali, a nisu znali šta se događa. Nisu imali tv, novine, internet,  a možda baš zbog toga ljudi su bili mnogo uplašeni jer su umišljali razne teorije. Mi danas znamo šta su virusi, mi imamo globalne informacije, toliko toga znamo. Danas smo uplašeni jer gledamo kako ljudi u bolnicama umiru, kako umiru sa maskama za kiseonik i respiratorima. Ceo svet je gledao na početku ove pandemije kako u Italiji kamioni odvoze leševe. 

Pre korona virusa moji prijatelji su mi govorili – kakav ti je ovo roman o pandemiji, to je stara tema, to nikoga neće zanimati. Odjednom isti ljudi su počeli da mi govore da imam sreće. Neki su čak tvrdili da sam znao da dolazi pandemija korona virusa pa sam zato odlučio da pišem o epidemiji kuge. Izuzetno sam srećan što vam se obraćam povodom objavljivanja prvog prevoda u svetu u izdanju beogradske Geopoetike.  

Pročitaj više