Ovo je knjiga sa bezbroj krakova, putanja i dimenzija, a najpre je intelektualna potraga za biografskim.
Kao što je Beket dozvoljavao da mu iz spisateljskih ruku reči iscure u pokret, u nerazumno, u tišinu, u sliku – tako Mira Otašević njegov životopis pretapa iz žanra u žanr. Ovde se oslanjaju jedno o drugo esej, drama i fikcija, kao kada se prijatelji pouzdaju jedni u druge.
Beket i jastog podražavaju samog Beketa, njegov jezik, njegovo vreme, prostor, šešire, cipele...

Svoj glas Mira Otašević podelila je sa Džojsom, Prustom, Pegi Gugenhajm i Gertrudom Stajn. Kroz pojmovnik ove enciklopedijske i minimalističke, zahtevne knjige prolaze i „ovdašnji“: Dušan Matić, Mića Popović, Jovan Hristić, Pavle Ugrinov jednako kao i Harold Pinter, Bertold Breht, Marsel Dišan i Igor Stravinski. A u najlepšoj senci prijateljstva stoji

Radomir Konstantinović.

Beket i jastog zapravo je završni (samostalni) deo apstraktne i slobodno shvaćene trilogije Mire Otašević čija se prva dva dela bave Marinetijem i Ničeom. (Mada i iza svakog od njih stoji i po barem jedna žena.)
Kada bi nobelovac (1969) Samjuel Beket danas čitao knjigu Beket i jastog, možda bi pomislio da ju je on napisao i da ju je možda samo negde privremeno zaturio, u podrum ili zaborav.

Vladislav Bajac