Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca. Usredsređujući se na poslednje dane Roberta Luisa Stivensona, tvorca čuvenog Ostrva s blagom i Neobičnog slučaja doktora Džekila i gospodina Hajda, u atmosferi misterije i neizvesnosti, kroz priču o nerasvetljenom ubistvu na egzotičnom ostrvu na Južnom Pacifku, Mangel zapravo pripoveda o pripovedanju samom.
Boreći se protiv tuberkuloze koja mu je razarala telo, Stivenson je od hladne klime rodne Škotske pobegao, s porodicom, na Samou. Domorodačko stanovništvo prihvatilo je s ljubavlju Tusitalu – „pripovedača“, kako su ga iz milošte nazvali. Vreme provodi pišuci u miru, ali jednog dana sreće čudnog čoveka s prepoznatljivim škotskim naglaskom, misionara sa bizarnim idejama i osobinom da tajanstveno nestaje. Čudne stvari počinju da se dešavaju na ostrvu i Stivenson se zatiče usred serije neobjašnjivih zločina... Istražujuci teme dvojnosti i uticaj koji naši snovi imaju na stvarnost, Mangel je stvorio istančanu priču o prirodi stvaranja i pokazao da suvereno vlada formom novele. Ovo je divna, poetska priča koja će čitaoce obuzeti, ali i proganjati, jer: „niko nekažnjen ne hoda pod palmama“.
Alberto Mangel, esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač, rođen je u Buenos Ajresu 1948. godine. Živeo je i u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi. Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine. Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih, među ostalim, Rečnik izmišljenih mesta (1982) napisan u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, knjigu Istorija čitanja(1996), za koju je dobio francusku nagradu Medisis, prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku, svrstanu među knjige godine; potom esejističke knjige: U šumi iza ogledala: Eseji o rečima i svetu (1998), Čitalačke slike (2000), Sa Borhesom (2004, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (2006, Geopoetika 2008), Grad reči (2007), Pakujem svoju biblioteku, Elegija i deset digresija (2018, Geopoetika 2019) i romane: Vesti iz inostranstva(1991), Stivenson pod palmama (2003, Geopoetika, 2006) i Svi su ljudi lažljivci (2008, Geopoetika 2013). Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i nagrada Makiterik, nagrada Grincane Kavur, nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes, nagrada Rože Kaloa za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je 1996. godine dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti.
Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige.
