Papin nosorog istovremeno je klasični roman reka i vrhunska postmodernistička proza, bildungsroman i istorijska hronika, prostudirano činjenično štivo i raskošna igra mašte.
Polazeći od glacijalnih prapočetaka buduće domovine baltičkih Slovena, Norfok svog ljudskog protagonistu postavlja kao poslednji izdanak jedne kulture, religije i mitologije čije srce – potonuli grad Vineta – odavno već leži na dnu morskog ambisa. Putovanje koje počinje na obalama Baltika vodiće čitaoca na jug, kroz Evropu kojom huji jedan od bezbrojnih ratova, do Rima, gde papa Lav X povlači konce političkih igara u velike dobitke, a zatim dalje, do portugalskih kolonija u Goi, i oko Afrike, burnim morima, nazad do italijanske obale, gde će se dogoditi jedan brodolom. Iz tog brodoloma izaći će, bar u izvesnom smislu, na evropsku obalu naslovni junak knjige, polumitsko stvorenje, papski hir, model za poznati Direrov drvorez, simbol i alegorija, stožer oko koga se namotavaju groteskni i ludički tokovi priče.
...tri, dva, jedan... odbrojavanje u završnici drame na uzavreloj pozornici Vatikanske palate svojevrsni je izazov čitaocu: čega ćemo se zaista sećati kad sklopimo korice knjige i koga ćemo – i po čemu – upamtiti iz velikog bukvara Učiteljice Istorije?
Među razloge za pohvale kojima je obasipan Lorens Norfok svrstavaju se raskošan jezik njegove proze i njegov postupak „istoriografske metafikcije“, pomoću kojeg, na osnovu brižljivih i opsežnih istorijskih proučavanja, svojim stvaralaštvom popunjava lakune u dokumentovanim istorijskim saznanjima.
Dela su mu prevedena na više od trideset svetskih jezika.
Lorens Norfok je rođen u Londonu 1963. Najranije detinjstvo proveo je s porodicom u Iraku, a od 1967. živi u Engleskoj. U toku studija engleske i američke književnosti, na Kraljevskom koledžu u Londonu, počinje da piše svoj prvi roman Lemprijerov rečnik (Lempriere’s Dictionary) koji je objavljen 1991. godine.
Papin nosorog (1996), njegov drugi roman, nastajao je dok je živeo u Čikagu, a nakon povratka u Britaniju piše roman U liku vepra (In the Shape of a Boar, 2004), četvrti roman Gozba Džona Saturnala (John Saturnall’s Feast) objavljen je 2012. godine. Ova četiri Norfokova istorijska romana prevedena su na dvadeset četiri jezika.
Dobitnik je nagrade „Somerset Mom“, kao i nagrade za književnost Budimpeštanskog festival (Budapest Festival Prize for Literature). Norfokova dela bila su u izboru za dablinsku međunarodnu književnu nagradu IMPAC, Memorijalnu nagradu „Džejms Tejt Blek“, i važnu književnu nagradu „Vingejt“ koju dodeljuje kulturni magazin Džuiš kvoterli (Jewish Quarterly Prize for Literature).
Časopis Granta ga je 1993. godine predstavio kao jednog od dvadeset najboljih mladih britanskih pisaca.
Lorens Norfok je redovni saradnik Bi-Bi-Sijevog „Subotnjeg pregleda“ Radija 4 i kultne emisije „U prvom redu”, Radija 3. Piše i za mnoge novine i časopise širom Evrope i Amerike, kao što su Vašington post, Eskvajer, GQ, Nešenel džiogrefik advenčer, Tajms (London), Dejli telegraf, Gardijan, Figaro, Algemajne cajtung, Geteborgs posten...
