U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema. Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe. Ipak, ovo nikako nije samo SF knjiga, već duboko i originalno promišljanje o granicama razumevanja i (pre)poznavanja u međuljudskim, posebno u bliskim odnosima.
Kroz ceo roman provlači se pitanje da li ispod onoga kako se prikazujemo postoji naše unutrašnje jezgro, neko suštinsko Ja čoveka. Čini se da je autorov odgovor da je čovek skup autentičnih ličnosti koje ravnopravno postoje u različitim odnosima. Junak upoznaje mnogo strana ličnosti preminule majke iz razgovora sa ljudima koje je ona poznavala i ono što započinje kao potraga za majčinom zagonetnom poslednjom odlukom prerasta u potragu za neuhvatljivom srži svakog ljudskog bića.
Važan pojam drugog kod Hirana obuhvata i najbližu osobu, čija nam unutrašnjost zauvek izmiče, ali i stranca, čija različitost u jednoj sredini postaje još jedna živa slika globalnog neprihvatanja i nerazumevanja.
Spojivši intimnu porodičnu priču i filozofski roman u kojem se prepliću brojna egzistencijalna etička i društvena pitanja – ljubav, smrt, eutanazija, sloboda izbora, usamljenost, identiteti, ko je siromašan, a ko i kako stiče bogatstvo... Duboko u sebi jedan je od najzrelijih Hiranovih romana, a čitaju ga sve generacije, jer su influenseri, avatari, virtuelne figure kojima obiluje ova knjiga, zapravo samo paravan za naše preispitivanje, pre nego što ova budućnost iz knjige uskoro stigne.
Jasna Novakov Sibinović
Keićiro Hirano je rođen 1975. godine u Gamagoriju u prefekturi Aići. Završio je prava na Univerzitetu Kjoto. Svoj prvi roman Pomračenje objavio je 1998. i za njega kao najmlađi autor u 120 prethodnih dodela, sa samo 23 godine, dobio prestižnu nagradu Akutagava. Knjiga je doživela meteorski uspeh i prodata je u više od četiri stotine hiljada primeraka.Ž
U ovom njegovom prvom ciklusu (od ukupno četiri) izlaze mu potom romani Priča o prvom mesecu 1999. i Ispraćaj 2002. (u dva dela i četiri toma, na 2.500 stranica). Drugi stvaralački ciklus nastavlja knjigama priča: Reka Takase 2003, Talasi kapajućih satova 2004, Aktovi bez lica 2006, Nisi bila ovde, draga 2007. Treći ciklus čine romani perioda tzv. dividualizma: Pukotina 2008, Zora 2009, Veštacka ljubav 2010, Popuni praznine 2012. Četvrti ciklus kasnog dividualizma: priče Prozirni lavirint 2014, roman Na kraju matinea 2016, roman Neki čovek 2018 (Geopoetika 2025), Duboko u sebi 2021 (Geopoetika 2026). Tu je i knjiga priča Planina Fuđi iz 2024.
Posle dvadeset godina pripreme 2023. objavio je knjigu Traktat o Jukiju Mišimi, studiju o svom omiljenom autoru iz mladosti.
Pored nagrade Akutagava, dobio je i nagradu za podsticanje umetnosti novih pisaca za Pukotinu (2009), Prix Deux Magots Bankamura za Zoru (2009), Nagradu za kulturu grada Kjota 2010, Vatanabe Đunićiro za Na kraju matinea (2017), Jomiuri za Nekog čoveka (2019) i Kobajaši Hideo za Traktat o Jukiju Mišimi (2023).
Knjige su mu prevedene na dvanaest stranih jezika.
Ministarstvo kulture imenovalo ga je Izaslanikom kulture. U tom svojstvu 2005. proveo je godinu dana u Parizu, odakle je putovao Evropom držeći predavanja.Ž
Roman Na kraju matinea prodat je u šest stotina hiljada primeraka i po njemu je 2019. snimljen film, a potom istoimeni film po romanu Duboko u sebi 2021, zatim TV serija po knjizi Popuni praznine 2022. (emitovana u 160 zemalja), i TV drama snimljena 2024. po priči „Prenosni stres“ iz knjige Planina Fuđi.
Po knjizi Neki čovek 2022. snimljen je film u režiji Keija Išikave, koji je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, a kasnije ovenčan mnogim nagradama: na Međunarodnom filmskom festivalu u Kairu 2022. dobio je nagradu Nagib Mahfuz za najbolji scenario, na Filmskom festivalu Santa Barbara u SAD 2023. nagradu za najbolji međunarodni film, a u Japanu 2023. osam nagrada Japanske filmske akademije: za najbolji film, reditelja, scenario, glavnu mušku ulogu, sporednu mušku ulogu, sporednu žensku ulogu, zvuk, montažu.
Hirano je veoma originalna književna pojava u Japanu. Naslednik je najvećih imena japanske književne tradicije i modernosti. Njegove knjige su temeljna psihološka fikcija (čak i kada je reč o detektivskom prosedeu). Bave se dubokim i univerzalnim temama kroz različite žanrove, od kratkih priča preko istorijskih romana i eseja do književne naučne fantastike.
