„Možda bi se jedino pogled na istoriju koji bi u središte postavio ženu mogao suočiti s centralnim paradoksom našega doba, da su žene u ranijim vremenima bile slobodnije nego danas. Preistorijske žene su lovile i trčale kako su htele, lutale kud su htele i slobodno legale s partnerom po izboru. Pravile su grnčariju i oruđe, stvarale pećinske crteže, sejale su i plele, igrale i pevale. Njihovo sakupljanje hrane bilo je ključno za život plemena i nijedan muškarac nije kontrolisao ni ograničavao šta one rade. U ’naprednim’ društvima, muška dominacija je utkana u svaki aspekt života i stalno se iznova osmišljava pomoću mnoštva religijskih, bioloških, ’naučnih’, psiholoških i ekonomskih razloga, kojima se opravdava inferiornost žena u odnosu na muškarce.“
Ženska istorija mora da objasni a ne samo da ispriča; mora da ponudi razloge kako i zašto je došlo do ženske podređenosti, jer slavljenje čuvenih srčanih žena nije dovoljno. Nepoznate priče iz različitih perioda i različitih delova sveta o vitalnosti, hrabrosti i čvrstoj snazi žena čije nam sudbine autorka otkriva u ovoj svojevrsnoj istoriji tlačenja i zlostavljanja treba da budu inspiracija svima da izgradimo novi, bolji svet.
Uloga prvih žena bila je veća, njihov doprinos ljudskoj evoluciji neizmerno značajniji nego što je ikad prihvaćeno, a ženska borba se uvek iznova ponavlja. Ova priča miliona ugušenih glasova, od vladarki evropskog „doba kraljica“ do postojanih  ratarki, pivarki, trgovkinja i seoskih šamanki, koje su širom sveta držale svoje zajednice na okupu i tako održavale u životu ceo ljudski rod, nije istorija feminizma, već istorija žena koja svrgava „falusoidnost istorije“, ustupajući mesto istinskoj istoriji sveta.
Bez politike i polemike, ova briljantna i vrcava knjiga ruši vekove predubeđenja s ciljem da žene vrati na mesto koje im pripada – u centar kulture, revolucije, carstva, rata i mira. Obogaćena rezultatima opsežnog istraživanja, Ženska istorija sveta će preformulisati vaš koncept istorijske realnosti.
Ranija originalna izdanja donekle je uokviravala nametnuta akademska ozbiljnost, odsustvo humora i umiven jezik, jer se smatralo da je tema suviše ozbiljna da bi se s njom neko mogao šaliti. Autorka iskreno veruje da je tema i suviše ozbiljna a da se s njom ne bismo i šalili, kao i da istorija ne može verno opisati život ako nema ničeg smešnog. Ovo je prevod novog američkog izdanja celokupnog teksta – direktnog, drskog, tačnog i duhovitog.