„Taj Andalužanin" – glavni junak ovog romana – jeste poslednji veliki arapski filozof i islamski mistik sa tla Andaluzije Abdulhak ibn Sabin. U stručnoj literaturi najčešće se pominje kao najneshvaćeniji mislilac u čitavoj istoriji islamske filozofije. Iako je imao svuda ogroman broj sledbenika, bio je proganjan zbog otvorenih kritika koje je upućívao verskim i političkim vlastima.
 Bensalim Himiš je svojim poetskim umećem udahnuo novi život istorijskim činjenicama i vernim svedočanstvima savremenika i potonjih teologa i filozofa o Ibn Sabinovom životnom putu i filozofskom delu, tako da je u romanu teško odrediti granicu dokumentarnog i fikcionalnog. Ibn Sabin je i protagonista i narator. Odlučivši se baš za formu fiktivne autobiografije, svojevrsnog bildungsromana, Himiš je, svesno ili nesvesno, ispravio jednu istorijsku nepravdu, jer je dao Ibn Sabinu glas, isti onaj glas koji su mu toliko često oduzimali i gušili, i pružio mu priliku da slobodno govori, zastupa i tumači svoja načela i uverenja.Od vremena u kom je živeo pa gotovo do današnjeg dana, u tekstovima Ibn Sabinovim filozofskim i teološkim postulatima, njegovom javnom delovanju i privatnom životu, najmanje se mogu pronaći suzdržana osećanja i umeren ton. Stoga se, izgleda, ni ovaj roman ne može čitati ni doživeti bez navale oprečnih osećanja i mnoštva pitanja. Jer taj izvorni antiheroj Ibn Sabin nije samo simbol odbačene, neshvaćene i ranjene Andaluzije, kao i neumitnog zalaska jedne velike civilizacije, uništene korupcijom, kažnjavanjem neistomišljenika i gušenjem slobode mišljenja, već simbolizuje i otpor svih slobodarskih mislilaca, koji su na svakom mestu i u svakoj epohi dizali glas protiv nepravde, neznanja i nazadnosti. Ibn Sabinov život bio je takav da je samo čekao da bude pretočen u reči, a čini se da niko to nije mogao da uradi sa takvim umećem, ljubavlju i predanošću kao Bensalim Himiš. 

Dragana Đorđević

Iz Pogovora