Pripovesti
Viktor Jerofejev, nesumnjivo jedan od najvažnijih ruskih savremenih autora, piše o ženama i muškarcima, opsesijama, pohoti i melanholiji, čudnim odnosima među Rusima – i naravno, o svojoj ljubavi prema debelom, mesnatom, čvrstom, razbarušenom stvoru znanom kao Moskva. Piše Viktor Jerofejev i o ludoj svakodnevici Putinovog postkomunizma, bogatoj, odnosno kao crkveni miš siromašnoj Rusiji. Ali takođe o Tibetu, literaturi i Velikom patriotskom ratu. To, i još mnogo toga u ovoj elegantnoj knjizi sa malo stranica još jednom pokazuju njegovu stilsku briljantnost i njegove donekle neortodoksne poglede. Prikazi koje on nenametljivo plete u svojoj prozi očaravajuće su duhoviti, originalni i precizni. Viktor Jerofejev je veliki hirurg ruske duše, a njegovo pero oštro kao skalpel.
Ovim, hronološki razuđenim izborom iz pripovedne proze Viktora Jerofejeva čitalac dobija priliku da prosledi i njene konstante i njene varijable.
U veštom spoju fantastike i realnosti, Pisac ne krije svoje interventno prisustvo. Štaviše, na najosetljivijim mestima fabule, on teleportuje čitaoca u mozak pripovedača i skoro cinično demonstrira tehnologiju krojenja priče. To iznenadno prisustvo dovodi čitaoca u poziciju da probija nosem teatarske kulise…
Ali umesto snovidnih predela – njega čeka ogoljena provokacija košmara…
Reklo bi se da Pisac današnjice živi od frustracijâ svojih junaka. Pročitajte zadnje rečenice ovih priča: (svaki) junak je (zamalo) umro!
Draginja Ramadanski
Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993).
Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov" (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013).
Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora.
Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).
