Mnogo se toga promenilo od 1979. godine kada su Viktora Jerofejeva, jednog od pokretača književnog časopisa Metropol, izbacili iz Saveza pisaca SSSR, ali uprkos svemu on i dalje ostaje enfant terrible ruske književnosti, spreman da svaki put iznova iznenadi čitaoce svojom prozom. On ostaje dosledan sebi, odbijajući da se uklopi u književni mejnstrim, uspevajući ne samo da zadrži svoje stare poklonike, koji ga upravo zbog buntovnog duha i nepokorne reči i misli i vole, već i da privuče mladu publiku dvadeset prvog veka.
Zbirka priča u kojima je telo samo uslovni zajednički imenitelj, nudi čitaocima čitavu hrpu jezičko-intelektualnih poslastica sakupljanih tokom dugog niza godina na različitim meridijanima, u kojima su glavni akteri poznati i nepoznati junaci, a opisani događaji koji su važni piscu često imaju i mnogo širi značaj. U nekima će, poput priče „Tuča kod klozeta“, u slikovito opisanom sukobu dve Rusije, srpski čitaoci naći zaprepašćujuće očiglednu sličnost sa našom savremenom stvarnošću.
Jerofejev je i dalje zabavan, britkog jezika, pronicljivog uma i preciznih zapažanja, majstor kratke forme koji, decenijama dosledan sebi, istovremeno uspeva da ide ukorak s vremenom nastavljajući da šokira konzervativno javno mnenje i svojim verbalnim talasanjima trese kavez s medvedima.
Natalija Nenezić
Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993).
Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov" (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013).
Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora.
Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).
